Нермин Јилдирим је тридесетдеветогодишња списатељица, родом из Истанбула, која тренутно живи и ради у Барселони.

Зато не чуди што је и главна јунакиња њеног другог романескног остварења управо жена у касним тридесетим годинама која је, силом прилика, измештена из свог родног града (Барселоне) у Истанбул.

Њено име је Пилар и већ првом реченицом романа сазнајемо да јој је нестао муж, Ејуп. Читалац убрзо добија још једну информацију – Ејуп је својевољно отишао у родни Истанбул, али незнано куд. Пилар се даје у потрагу за њим, испрва ступајући у контакт с мужевљевом породицом коју никад није упознала. Пристигавши у Истанбул, Пилар сачекају Ејупови брат и сестра, угошћују је у њиховој породичној кући и мало-помало јој помажу у потрази. Још једна битна ствар биће кључ за откривање мистерије – сановник који је Ејуп водио на наговор психотерапеута, а који је Пилар пронашла.

Роман је грађен као огледање сна и јаве. Главе су насловљене по ликовима (Пилар, Муесер, Вејсел, Перихан, Буњамин) који у јави траже Ејупа, а на крају сваког поглавља – као својеврстан одраз онога што је дато у сваком од једанаест делова – чека по један исечак из Ејуповог дневника снова.

Нермин Јилдирим оправдава своје презиме муњевито пласирајући прегршт породичних тајни, скривених куткова Ејуповог живота у Истанбулу (о којем Пилар не зна све) и његовог живота одвојеног од породице (о којем његови у Турској не знају ништа), на тај начин градећи напет однос између садашњости и прошлости, између Истока и Запада, као и три језика (турског, шпанског и каталонског), све време врло чврсто држећи у центру две главне линије приче: о Пилариној потрази за Ејупом; и о породичним односима.

Јилдирим приказује Турску као место где и даље владају застарели доживљаји породице, индивидуалне слободе и друштвени односи. Као контрапункт таквом поднебљу поставља младу Пилар, самосталну, факултетски образовану жену која не чека дозволу ни од кога да уради оно што хоће. Ни Источни као ни Западни принципи неће се показати сасвим добрим или сасвим лошим. Ауторка успева да избегне замку да критикујући случајно и замрзи своје ликове. Напротив, она их веома детаљно описује, улази дубоко у њихове мотиве, мисли и жеље, приказујући сложене механизме по којима сви они функционишу.

Испуњен разнобојним ликовима, пун честих обрта и с прегршт скокова на релацијама прошлост-садашњост, Европа-Азија, роман „Тајне сневане у Истанбулу“ одличан је пример како се озбиљна прича о земљи може сажети на план једне породице, а притом од свега тога начинити и узбудљив трилер интересантан широкој читалачкој публици.

Нермин Јилдирим ће бити гошћа овогодишњег Сајма књига у уторак (22.10.) у сали Иво Андрић, с почетком у 15 часова. Са ауторком ће разговарати Драгана Ковачевић.

М. К. И.