У „Легенди о самоубиству“ Дејвид Ван полази од трагедије која га је задесила у правом животу – његов отац је одузео себи живот. Истражујући о самом феномену самоубиства, и водећи исцрпне разговоре са својом маћехом, Дејвид Ван ипак одлази много даље од обичног бележења породичне историје, као и фактографског приказа немилог догађаја, већ пред читаоца ставља немилосрдно чисту прозу лишену патетике и превеликог психологизирања, остављајући тако своје ликове и догађаје у роману огољеним пред публиком.

Овај поступак се врло добро уклапа и у крајолик који Ван узима за место дешавања – хладна, непријатељска, људском руком и даље слабо промењена Аљаска.

Легенда о самоубиству има шест целина: Ихтиологија, Рода, Легенда о добрим мушкарцима, Острво Сакван, Кечикан и Високо плаветнило. Сваки део би могао да се посматра као посебни метак у буренцету револвера којим у – готово филмском оверлапингу – ликови из романа себи одузимају животе, на тај начин мењајући судбину и осталих ликова, међусобно укрштајући приче (делове, фрагменте, епизоде, како год вам драго) на такав начин да вам се чини како гледате исту сцену или причу, али из другачијег угла, другачијег сећања; онако како је то неко други запамтио и пренео Вану, а онда он ставио на папир.

Писање Дејвида Вана често се пореди са писањем ЕрнестаХемингвеја и Кормака Макартија.

Ван свакако не бежи од својих књижевних отаца, деда и осталих утицаја и они су ту и тамо видљиви, међутим, свесно или несвесно то радећи, Ван својим језиком свакако нуди нешто што нема везе ни са једним његовим предходником – много је суровији него Хемингвеј, јер својим јунацима не допушта скоро ни секунду предаха, увек их излажући најинтезивнијим могућим осећањима и ситуацијама, константно их терајући да делају, све до тог пресудног момента. С друге стране, поређење с Макартијем можда произилази из тога што Ван не мари превише за описе својих ликова, детаљне разградње њихових мотива и осећања, већ их пре свега радњом и ситуацијом гура кроз текст и на тај начин гради наратив, показујући нам успут какви су то људи пре свега кроз њихова дела и дијалоге сведене на суштину.

Тема коју Дејвид Ван напада из различитих углова у „Легенди о самоубиству“ јесте грозоморна, али каква год да је, какав год да је свет у којем се крећу његови ликови и какви год да су они, ипак је требало оставити места за по који пламичак у мраку, који предах од отуђености и дозволити овој прецизној прози ипак по који ведар моменат јер се овако чини као да нагиње цинизму и дефетизму, иако је јасна намера да она ипак буде у славу живота.

Дејвида Вана можете да видите и чујете на овогодишњем сајму књига у суботу, 26. октобра, у 14 часова, у сали Иво Андрић. Са аутором ће разговарати Мирољуб Стојановић.

М.К.И.