Одржан је у термину од 21. до 29. октобра 2023, дан дуже у односу на претходна издања (укупно 9 дана); наступило је 420 директних излагача (излагачи и суизлагачи), од чега 356 домаћих излагача и 64 из иностранства; укупан број учесника, који осим директних, обухвата и
Дијалог са савременицима, са претходницима и другим културама био је тема разговора са два писца.. Непосредан боравак у другим културама нема једнаку важност за њих. Пишталу је дуг боравак у Америци био значајан, а сматра да, нажалост, циљ највећег дела светске културе данас није да
На почетку разговора Михајло Пантић се сетио себе као дечака од 15 година који на подстицај професорке иде у позориште. Од тада памти, гледа и чита дела Душана Ковачевића. Није присталица пасатизма, односно мишљења да је најбоље у књижевности производ
Важно за тумачење Бајчевог дела је питање да ли постоји разлика у приповедању у причама и у романима. Сваки пут иде корак даље у сваком жанру, кажу његови тумачи. Линије осећајности и приповедања препознају се као кључне тачке његове поетике. Такође су карактеристичне теме, само
„Бити писац у малој земљи је изазов. Ја сам поставио себи циљ да живим од књижевности пре своје 40-те године. И успео сам“, рекао је Тордо. Већ је имао довољан број књига да живи од писања. То зависи од воље да се успостави трајна веза
Сајамску суботу обележио је Сајмон Сибаг Монтефјоре, британски историчар и писац, највећа звезда овогодишњег празника књиге у Београду. Његове књиге преведене су на четрдесет осам језика. Публика га је наградила врховима светских бестселер листа, а стручна јавност престижним признањима.
Бавећи се периодом свог доба Христић се бавио сваким добом. Митска тематика зарад универзалних тема била је присутна у његовом делу. Писао је о власти, о моћи, релативности истине. Проблематизује такође херојство.
Хиперпродукција влада нашом књижевношћу, у писању али и у књижевној критици. Тешко је у том мноштву издвојити праве вредности, ипак, ту долази до обликовања људи који стварно вреде. Информација је победила знање, мишљење је учесника трибине. Број тумача расте, али
Књижевник Жоао Тордо рођен је и живи у Лисабону, а у нашој престоници борави трећи пут, симболично, са заокруженом трилогијом која је објављена у преводу на српски језик. Почео је да пише као дете. „Сећам се себе као детета којем је тешко било да нађе
Реч је о занимљивој и деликатној теми, сагласни су учесници разговора. Где је сиромаштво у књижевности за децу и да ли има профита у самој продукцији, колико има тематизације класних разлика за децу? Одговори на сва та питања су негативни.
