Šta ostaje, a šta nestaje posle Kiša

Tribina na temu „Danilo Kiš u 21. veku – šta ostaje a šta nestaje“, održana je četvrtog dana 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u sali Ivo Andrić. U programu su učestvovali moderator Slobodan Vladušić i književnici i poznavaoci Kiša, Dragan Bošković, Vladimir Kecmanović i Viktor Škorić.

Slobodan Vladušić započeo je diskusiju s ciljem pozicioniranja i aktuelizacije Kiša danas, u odnosu na politički okvir vremena u kome je živeo. U suprotstavljenom odnosu bio je doživljaj Kiša kao političkog subjekta i Kiša kao književnika. Viktor Škorić je istakao da njegova proza ne govori puno o današnjem vremenu, jer bi i sam Kiš uveo izmene u shvatanje društva u celini. Dragan Bošković napominje da srpska literatura 20. veka doživljava modernizaciju i da smo danas u prostoru konkretnosti i u prostoru tema. Nasuprot tome, za Kiša je literatura bila slaba uteha za ljudsku smrtnost, a kod njega je dominirala izražena svest šta je građanska kultura.

U Kišovom vremenu dominantan stav je bio da je homo poetikus jedini ispravan način pisanja, dok danas takav način pisanja teško opstaje. Razlog je što homo poetikusa ima sve manje, istakao je Vladimir Kecmanović.

Kecmanović je postavio i pitanja kakva su načela prisutna danas u poetici, uz zaključak da se gubi indirektnost na kojoj je Kiš insistirao. Pitanje patetike i ironije u Kišovom stvaralaštvu nailazi na problem shvatanja ironije danas, jer se suprostavljanje doživljava kao otpor. Danas u javnosti skoro da nema Kišove patetike već je napad na javne ličnosti isuviše direktan.

Shvatanje Kiša danas svodi se na to da ljudi koriste ironiju i patetiku tako što napadaju Kiša, ne poštujući njegovu ideju da je prava mera malo patetike, malo ironije i mnogo građanskog.

Škorić iznosi stav da danas u odnosu na totalitarizam postoji forma demokratije, ali ne postoji njena suština, uz naglasak da je Kiš bio protiv totalitarizma i za kreativnost i odgovornost prema ljudima. Kiš ideologiju svoga vremena kazuje mislima da svet vidimo, a ne samo da ga prepoznamo, što je ideja postdemokratije. On za kraj postavlja pitanje aktuelnosti Kiša danas i zaključuje da on može delovati anahrono, ali to ne menja činjenicu da je veliki pisac.

2015-10-29T21:18:40+00:00 29.10.2015.|