Vreme pamćenja – književnost i politika

Povodom sto godina od rođenja Aleksandra Solženjicina, u subotu 27. oktobra u sali „Ivo Andrić“ održana je tribina „Vreme pamćenja – književnost i politika“. O ovoj temi govorili su Tanja Popović, Želidrag Nikčević i moderator Nikola Marinković.

„Aleksandar Solženjicin rođen je na izmaku carske Rusije, odrastao je u sovjetskoj Rusiji gde je sazreo kao autor i disident, svoje najkreativnije i najuticajnije godine proveo je na zapadu“ naveo je na početku Nikola Marinković i dodao da je Solženjicin bio „čovek koji se lično borio protiv nacizma, verom se borio protiv staljinizma i rečju protiv deformiteta liberalnog poretka“.

Tanja Popović je istakla da je Solženjicinovo etičko načelo bilo „ne živeti sa lažima“ i da je smatrao da je njegov zadatak kao pisca da sačuva pamćenje svoje nacije. Ona je rekla da je Solženjicin, kao i mnogi pisci, stradao zbog svojih reči i da je tokom svog boravka u sibirskom logoru „iznova ponavljao rečenice svojih romana. Njegovo pisanje je bilo pisanje mislima i pamćenjem“ naglasila je Tanja Popović i dodala da je Solženjicin „paradigma dvadesetog veka“.

Želidrag Nikčević je naglasio da je „veličina Aleksandra Solženjicina u tome što njegovo delo daje dovoljno mogućnosti za objedinjavanje prozapadnih i otadžbinskih ruskih snaga“. On je rekao da se „u Solženjicinovom delu, sticajem okolnosti, sudara čitava jedna epoha sa svim ideologijama“ , i dodao da je „on prema svakoj od njih imao mesijanski odnos i verovao da mu je savest čista“.

2018-10-27T20:29:02+00:0027.10.2018.|