Antologije – osnovi za kanonizaciju ili polazišta za sporenja

U sali „Ivo Andrić“ u petak 26. oktobra, održana je tribina MISLITI O KNJIZI: „Antologije – osnovi za kanonizaciju ili polazišta za sporenja“. Na tribini su učestvovali Miro Vuksanović, Petar Pijanović, Marko Nedić i moderator Maja Radonić

Akademik Miro Vuksanović je govorio o Antologijskoj ediciji Matice srpske „Deset vekova srpske književnosti“. On je rekao da se „u ovoj antologiji srednjovekovna, odnosno žitijska književnost, posmatra onako kako zaslužuje“ i dodao da su u ovu ediciju uvrštene i književnost starog Dubrovnika i Boke Kotorske. On je dodao da edicija ima dve serije, prvu, koju čini sto dvadeset knjiga, u kojoj je zastupljena srpska književnost od 12. do 20. veka, i druga serija koja će biti posvećena književnosti 20. veka, te da će deseto kolo ove edicije, koje će biti objavljeno sledeće godine, obuhvatiti tridesetak srpskih pisaca iz dvadesetog veka.

Marko Nedić je naglasio da Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti“ predstavlja „ono što je na neki način stabilizovano u našoj književnoj sveti i vrednostima“. On je dao primer Antologije srpskog pesništva Miodraga Pavlovića koja je u početku bila osporavana i kritikovana, ali je danas „kanonska antologija naše poezije“.

Petar Pijanović je istakao da je ova antologijska edicija kapitalno delo za srpsku književnost i da nju čine kanonska dela. „Gotovo sve antologijske edicije imaju manjkavosti“ naglasio je Pijanović i pomenuo antologiju Bogdana Popovića „Novija srpska lirika“ koja se ogrešila o velike pesnike kao što su Vladislav Petković Dis i Laza Kostić. On je rekao da su to sistemske greške i da poreklo takvih grešaka leži u „senzibilitetu kritičara i književnih istoričara, u njihovom pogledu na funkciju književnosti i u ukusu jednog vremena“.

2018-10-27T17:02:28+00:0027.10.2018.|