„Književnost evropskog Mediterana: identitet/i i granice“ naziv je sajamskog programa u kojem su učestvovali pisci iz Srbije i regiona, Robert Simonišek, Neva Lukić, Danijela Repman, Jana Rastegorac Vukomanović, Nemanja Kuzmanovski uz moderatora Ognjena Aksentijevića.

Robert Simonišek, gost Beogradskog sajma knjiga iz Slovenije, rekao je da u slovenskoj književnosti postoje različiti uticaji i mentaliteti – sa jedne strane mediteranski uticaj, koji dolazi iz Italije, a sa druge strane germanski i slovenski uticaj. „Pisci uvek pokušavaju da prevaziđu granice i stereotipe“ rekao je Simonišek i istakao da ga fascinira Mediteran te da je tokom svog rada pokušao da se dotakne mediteranskih stereotipa.

Robert Simonišek

Danijela Repman je naglasila da je važno kako pisac piše ali i o čemu piše. Ona je rekla da njena knjiga „Kvadratno disanje“ predstavlja „zbir fascinacija“ i da se bavi problemima ljudi sa ovih prostora. „Mislim da je našem društvu potrebna nova vrsta emancipacije“ rekla je Danijela i dodala da „gde god postoje neke vrste razlika, postoji i povod za diskriminaciju, a ova knjiga se bavi upravo tim problemom“.

Književnost evropskog Mediterana

Jana Rastegorac Vukomanović je istakla razliku između vizuelnih umetnosti i književnosti rečima da „kada pišemo zauzimamo određeni ugao, ‘ubacujemo’ se u određeni lik, dok u vizuelnim umetnostima to nije moguće“. Ona je rekla da u svom radu pokušava da otkrije „na koji način tekst može grafički da se segmentira tako da nemamo zadatu linearnost čitanja“.

Književnost evropskog Mediterana

Nemanja Kuzmanovski je naglasio da danas postoji „politika identiteta“ i da se u književnom svetu vode polemike o tome da li pisac može da piše o identitetu koji njemu ne pripada. „Mislim da svaki umetnik želi da svojim radom i obrazovanjem prevaziđe okvire onoga što ne može da menja“ rekao je Kuzmanovski.

Neva Lukić je rekla da je njen pristup jeziku ontološki, ali da je njeno bavljenje jezikom postalo i pitanje identiteta, zbog perspektive emigracije koju je dobila preseljenjem iz Hrvatske i naglasila da se „širenjem nekih sopstvenih granica menja i moja percepcija jezika“.