Četvrtog dana Beogradskog sajma knjiga u sali „Ivo Andrić“ održana je tribina „Vreme pamćenja – poezija koja traje“, povodom 120 godina od rođenja Desanke Maksimović, na kojoj su učestvovali Bojan Đorđević, Tomislav Marinković, Vojislav Karanović i moderator Tamara Krstić.

Kroz razgovor o specifičnostima poetike Desanke Maksimović, Tomislav Marinković je primetio da su nju pogodila dva talasa modernizma – međuratni i posleratni, ali da je ona i pored toga ostala istinski autentični veliki pesnik. Vojislav Karanović je istakao nepravdu koja joj je načinjena pogrešnim tvrdnjama da je sentimentalni pesnik, jer je ona volela jednostavnu poeziju koja komunicira sa čitaocem. Bojan Đorđević je govorio o Desankinoj dragocenoj zaostavštini o kojoj se malo zna, a to je „Crna sveska“, veliko blago u kojoj su zapisani prvi pesimistički momenti u njenom životu. Bilo je govora i o njenom odnosu prema prirodi koja je veoma važan motiv u njenom stvaralaštvu, što je povezano sa njenim detinjstvom. Đorđević je istakao da nije dovoljno pažnje posvećeno doživljaju smrti i prolaznosti u poeziji Desanke Maksimović, i da bi se o ovoj temi mogla napisati čitava monografija. Karanović je naglasio njen dijalog i suočavanje sa smrću u „Ničijoj zemlji“, na šta se nadovezao Đorđević rekavši da se pesnikinja nije bojala smrti, već drugog života. Marinković je zaključio da je Desanka Maksimović svojom poezijom srasla sa svojim narodom i da je ta veza neraskidiva, Đorđević je izrazio svoje divljenje njenoj hrabrosti i doslednosti, dok je Karanović istakao „Krvavu bajku“ koja pokazuje pesnikinju genijalnost i sposobnost da napiše takvo delo.