Petog dana Beogradskog sajma knjiga održana je tribina „Vreme pamćenja – 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog“, na kojoj su o velikom srpskom piscu govorili vrsni poznavaoci njegovog dela Milo Lompar, Zoran Avramović, Slobodan Vladušić i moderator Vesna Kapor.

prof. dr Milo Lompar

Milo Lompar se prisetio da se prvi put susreo sa tumačenjem dela Miloša Crnjanskog još u srednjoj školi, kada je napisao maturski rad o „Drugoj knjizi Seoba“. Kroz svoj potonji naučni rad pratio je duh Crnjanskog i egzistenciju koja ga je fascinirala.

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić je govorio o ličnim osećanjima prema delu Crnjanskog, a posebno fascinacijom delom „Kod Hiperborejaca“. „Nije dovoljno samo pisati knjige, već je jako važno prisustvo u javnosti“, naveo je on i dodao da je lična borba za ideje ono što je naučio od Crnjanskog.

dr Zoran Avramović

Interesovanje Zorana Avramovića za Crnjanskog započelo je kroz političke spise koje je Crnjanski objavljivao između dva rata, a i posle Drugog svetskog rata. Istraživao je u čemu je krivica Crnjanskog i pokazao da nje nije ni bilo: „Sve ono što se lepilo za njega – fašizam, nacizam, zapravo nije bila istina“. Smatra da je Crnjanski bio rođen za jezik, to je ono što ga je izdvajalo od ostalih. Naveo je i da Crnjanskog treba čitati pažljivo, uz obraćanje pažnje na kontekst iskaza, jer neretko se dešavalo da pojedine njegove iskaze istrgnu iz konteksta i pogrešno tumače.