U sredu 24. oktobra, sajamska publika i književna javnost imali su priliku da prisustvuju razgovoru sa proslavljenim portugalskim piscem Valterom Ugom Maijem u okviru programa „Pišem, dakle postojim“. Razgovor je vodila Sanja Milić, a prevodilac je bio Jovan Tatić.

Portugalski pisac se na samom početku razgovora prisetio svog susreta sa Žozeom Saramagom, koga je upoznao kada mu je dodeljivao istoimenu nagradu, i dodao da je on bio jedan veoma darežljiv i dobronameran čovek, kakvih bi trebalo da bude mnogo više u današnje vreme.

Razgovor se vodio o njegovoj knjizi koja je prevedena na srpski jezik „Mašina za pravljenje Španaca“, a Sanja Milić ga je pitala, između ostalog, i zašto se knjiga tako zove, kako je uspeo da tako dobro prodre u psihu osamdesetogodišnjaka s obzirom da je knjigu napisao neko ko je mnogo mlađi.

Jovan Tatić, Valter Ugo Mai, Sanja Milić

Valter je publici na vrlo delikatan način prokomentarisao neke od delova iz knjige. Istakao je da je inspiraciju za likove tražio u realnom svetu upoznajući ljude koji su stvarni akteri na sceni koju poznajemo pod imenom „realnost“. Jedno od mesta gde je tu inspiraciju pronašao bio je starački dom i smrt njegovog oca. Sa očevim odlaskom pisac je shvatio da nema više uzor u životu, pa je napisao ovu knjigu kako bi ga na neki način oživeo. Kroz knjigu je iskazao i veliku dozu razumevanja za postupke svojih likova i uvek je pokušavao da se okruži ljudima koji svoje greške prihvataju, jer smatra da se svako mora suočiti sa svojim čudovištima.

Na pitanje da li je čitao nekog od srpskih pisaca, Valter Ugo Mai je odgovorio da je čitao dela Ive Andrića koja su mu se mnogo svidela.