Posetioci Sajma knjiga imali su priliku da u sredu 24. oktobra prisustvuju razgovoru sa piscem Goranom Petrovićem, u okviru programa „Pišem, dakle postojim“. Pored pisca, u razgovoru su učestvovali i Jana Aleksić i moderator Marko Krstić.

Marko Krstić, Goran Petrović, Jana Aleksić

Goran Petrović, koji spada među naše najprevođenije autore, na samom početku je govorio o književnosti koja postoji hiljadama godina te nikada ne može da izumre, jer je njena tematika uvek ista- govori o ljubavi, mržnji, ratu, izdaji… Slično je i sa jezikom, i tu se uvek nešto novo javlja, a sam čin pisanja počinje onda kada jezik počne da radi, odnosno kada dođe neka nova misao, a ne kada se popuni jedna strana knjige. Na pitanje da li pisac prevodima dobija ili gubi, odgovorio je da je sam čin pisanja i čitanja važan i čini književnost. Petrović je u priči o svojim putovanjima širom sveta posebno istakao događaj sa jednom Meksikankom, koja nije izvršila samoubistvo zahvaljujući uticaju njegove knjige, što mu je dalo ohrabrenje da nastavi da piše. Istakao je da mu je vreme jako dragoceno, da je ono jedna vrsta odgovornosti i da niko ne bi želeo da mu se to oduzme, a on lično doživljava književnost kao usporeni snimak, jer sve što je usporeno više je uočljivo. Svoje izlaganje je zaključio rečenicom „Književnost može pobediti stvarnost i jača je od nje“.