U četvrtak 25. oktobra, sajamskoj publici su se u programu „Pišem, dakle postojim“ predstavili književnici Miro Vuksanović i Vladimir Kecmanović, a razgovor je moderirala Sanja Milić.

Miro Vuksanović

Miro Vuksanović, akademik i pisac, ove godine je na Sajmu knjiga predstavio dva romana, „Točilo“ i „Daleko bilo“. Njegovo delo „Ivo Andrić – Večiti kalendar maternjeg jezika“ dobilo je specijalnu nagradu žirija 63. Međunarodnog beogradskog sajma. Za sebe kaže da je pisac fragmenata koji sažima forme i od njih pravi celinu. Kao neko ko piše romane o rečima, Vuksanović smatra da svaka reč, kao i ljudi, ima svoj rodoslov. Kroz svoje delo „Silazak u reči“ objašnjava da kroz ulaženje u suštinu reči otkrivamo njihov smisao. Smatra da nikada nije objavljivano toliko knjiga kao što se objavljuje danas, ali da nedostaje književna kritika koja će uputiti čitaoca. Međutim, veliki pisci su čitani i biće čitani i naglašava da i dalje vidi veliku potražnju za knjigama.

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista i kolumnista, dobitnik ovogodišnje Andrićeve nagrade, autor je romana „Sadržaj šupljine“, „Poslednja šansa“, „Feliks“ , „Kainov ožiljak“ (sa Dejanom Stojiljkovićem), „Top je bio vreo“, „Osama“, „Sibir“, kao i zbirki pripovedaka „Zidovi koji se ruše“ i „Kao u sobi sa ogledalima“. Za sebe kaže da je znao da će književnost postati njegova profesija. Svoje shvatanje poetike objasnio je rečenicom „manje je više“. Romane piše u trećem, a češće u prvom licu, a jezik koji njegovi junaci koriste zavisi od govora glavnog junaka. Smatra da od svake vrste jezičkog izraza može da se napravi umetnost. Navodi da u današnje vreme, posle postmodernizma, dolazi do kombinovanja različitih poetika i da zapravo nismo došli do nove epohe. I pored centralizacije medijske scene, smatra da knjiga i dalje dosta dobro prolazi kod čitalaca.