U sredu 24.oktobra na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u okviru programa „Misliti o knjizi“ bila je održana tribina na temu „Politika i književnost u Jugoslaviji“, povodom knjige „Književnici i politika u srpskoj književnosti u XIX i XX veku“ autora Zorana Avramovića. Na tribini su učestvovali Zoran Avramović, Tiodor Rosić uz moderatora Vesnu Kapor.

Tiodor Rosić je naglasio da je knjiga „Politika i književnost u Jugoslaviji“ „ozbiljna naučna studija i monografija koja sistematizuje sve one izazove koji se dijahrono i sinhrono prelamaju u kulturi našeg naroda ali i šire“ i dodao da je predmet ove knjige odnos književnika i politike u periodu od 1804. do 2014. godine. “Ovo delo objektivno sagledava delovanje pisaca u politici i pisce u politici“ rekao je Rosić.

Književnici i politika u srpskoj književnosti u XIX i XX veku

Zoran Avramović je istakao da je „književnost fenomen lepote, traganje za idealom estetskog i lepote u rečima, dok je politika deo svakodnevnog života, čiji smo mi objekat ili subjekat. Jezik politike je pragmatski dok je reč u književnosti sredstvo ostvarivanja estetskog ideala, ali upravo je ta reč ono što je zajedničko i za politiku i za književnost“. On je rekao da politiku i književnost možemo posmatrati kroz tri različita aspekta, aspekt angažovane književnosti, aspekt satire i aspekt odnosa književnika i politike i dodao da veoma često, politička angažovanost pisca i njegovi politički stavovi utiču na čitaoca i njegov odabir dela koje će čitati i dodao da su  tokom 19. veka „književnici bili predstavnici nacionalne inteligencije“, ali da je veliki broj njih bio uključen u unutrašnju i spoljnu politiku tadašnje Srbije. On je zaključio da proučavanje odnosa književnosti, politike i književnika, kao predstavnika intelektualne klase i važnih društvenih činilaca, koji utiču na formiranje mišljenja javnosti, zapravo predstavlja „proces samosaznanja jednog naroda“.