Време памћења – књижевност и политика

Поводом сто година од рођења Александра Солжењицина, у суботу 27. октобра у сали „Иво Андрић“ одржана је трибина „Време памћења – књижевност и политика“. О овој теми говорили су Тања Поповић, Желидраг Никчевић и модератор Никола Маринковић.

„Александар Солжењицин рођен је на измаку царске Русије, одрастао је у совјетској Русији где је сазрео као аутор и дисидент, своје најкреативније и најутицајније године провео је на западу“ навео је на почетку Никола Маринковић и додао да је Солжењицин био „човек који се лично борио против нацизма, вером се борио против стаљинизма и речју против деформитета либералног поретка“.

Тања Поповић је истакла да је Солжењициново етичко начело било „не живети са лажима“ и да је сматрао да је његов задатак као писца да сачува памћење своје нације. Она је рекла да је Солжењицин, као и многи писци, страдао због својих речи и да је током свог боравка у сибирском логору „изнова понављао реченице својих романа. Његово писање је било писање мислима и памћењем“ нагласила је Тања Поповић и додала да је Солжењицин „парадигма двадесетог века“.

Желидраг Никчевић је нагласио да је „величина Александра Солжењицина у томе што његово дело даје довољно могућности за обједињавање прозападних и отаџбинских руских снага“. Он је рекао да се „у Солжењициновом делу, стицајем околности, судара читава једна епоха са свим идеологијама“ , и додао да је „он према свакој од њих имао месијански однос и веровао да му је савест чиста“.

2018-10-27T20:27:37+00:0027.10.2018.|