Антологије – основи за канонизацију или полазишта за спорења

У сали „Иво Андрић“ у петак 26. октобра, одржана је трибина МИСЛИТИ О КЊИЗИ: „Антологије – основи за канонизацију или полазишта за спорења“. На трибини су учествовали Миро Вуксановић, Петар Пијановић, Марко Недић и модератор Маја Радонић

Академик Миро Вуксановић је говорио о Антологијској едицији Матице српске „Десет векова српске књижевности“. Он је рекао да се „у овој антологији средњовековна, односно житијска књижевност, посматра онако како заслужује“ и додао да су у ову едицију уврштене и књижевност старог Дубровника и Боке Которске. Он је додао да едиција има две серије, прву, коју чини сто двадесет књига, у којој је заступљена српска књижевност од 12. до 20. века, и друга серија која ће бити посвећена књижевности 20. века, те да ће десето коло ове едиције, које ће бити објављено следеће године, обухватити тридесетак српских писаца из двадесетог века.

Марко Недић је нагласио да Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“ представља „оно што је на неки начин стабилизовано у нашој књижевној свети и вредностима“. Он је дао пример Антологије српског песништва Миодрага Павловића која је у почетку била оспоравана и критикована, али је данас „канонска антологија наше поезије“.

Петар Пијановић је истакао да је ова антологијска едиција капитално дело за српску књижевност и да њу чине канонска дела. „Готово све антологијске едиције имају мањкавости“ нагласио је Пијановић и поменуо антологију Богдана Поповића „Новија српска лирика“ која се огрешила о велике песнике као што су Владислав Петковић Дис и Лаза Костић. Он је рекао да су то системске грешке и да порекло таквих грешака лежи у „сензибилитету критичара и књижевних историчара, у њиховом погледу на функцију књижевности и у укусу једног времена“.

2018-10-27T17:01:31+00:0027.10.2018.|