„Књижевност европског Медитерана: идентитет/и и границе“ назив је сајамског програма у којем су учествовали писци из Србије и региона, Роберт Симонишек, Нева Лукић, Данијела Репман, Јана Растегорац Вукомановић, Немања Кузмановски уз модератора Огњена Аксентијевића.

Роберт Симонишек, гост Београдског сајма књига из Словеније, рекао је да у словенској књижевности постоје различити утицаји и менталитети – са једне стране медитерански утицај, који долази из Италије, а са друге стране германски и словенски утицај. „Писци увек покушавају да превазиђу границе и стереотипе“ рекао је Симонишек и истакао да га фасцинира Медитеран те да је током свог рада покушао да се дотакне медитеранских стереотипа.

Роберт Симонишек

Данијела Репман је нагласила да је важно како писац пише али и о чему пише. Она је рекла да њена књига „Квадратно дисање“ представља „збир фасцинација“ и да се бави проблемима људи са ових простора. „Мислим да је нашем друштву потребна нова врста еманципације“ рекла је Данијела и додала да „где год постоје неке врсте разлика, постоји и повод за дискриминацију, а ова књига се бави управо тим проблемом“.

Књижевност европског Медитерана

Јана Растегорац Вукомановић је истакла разлику између визуелних уметности и књижевности речима да „када пишемо заузимамо одређени угао, ‘убацујемо’ се у одређени лик, док у визуелним уметностима то није могуће“. Она је рекла да у свом раду покушава да открије „на који начин текст може графички да се сегментира тако да немамо задату линеарност читања“.

Књижевност европског Медитерана

Немања Кузмановски je нагласио да данас постоји „политика идентитета“ и да се у књижевном свету воде полемике о томе да ли писац може да пише о идентитету који њему не припада. „Мислим да сваки уметник жели да својим радом и образовањем превазиђе оквире онога што не може да мења“ рекао је Кузмановски.

Нева Лукић је рекла да је њен приступ језику онтолошки, али да је њено бављење језиком постало и питање идентитета, због перспективе емиграције коју је добила пресељењем из Хрватске и нагласила да се „ширењем неких сопствених граница мења и моја перцепција језика“.