О односу филма, телевизијских серија и књижевности, писању сценарија на основу књижевног дела, разговарали су у среду 24.октобра у оквиру програма „Слушање/гледање књига“ Гордан Михић, Владимир Кецмановић и Драган Бјелогрлић уз модератора Мирољуба Стојановића.

Гордан Михић

Гордан Михић је говорио о сопственом искуству када је у питању екранизација великих књижевних дела и рекао да је „писцу, који је филмски сценариста по професији, понекад потребно да се ухвати у коштац са екранизацијом великих књижевних дела, али је потребно много среће да сценариста успе да повеже све конце који чине један роман“. Он је нагласио да данас у Србији постоји широк круг младих људи који одлично пишу, али да је финансијски аспект основни разлог који отежава настанак филма и да се поставља питање за кога се филм прави.

Владимир Кецмановић

Владимир Кецмановић је истакао да себе пре свега види као прозног писца, али да су рађене адаптације његових дела у позоришту и на филму и да у последње време ради и као сценариста, где уобличава већ постојеће идеје у сценарио. На питање да ли је ауторска идеја, у којој је сувереност редитеља неприкосновена, довела до запостављања сценариста, он је одговорио да је данас честа појава да постоје комплетни филмски аутори који истовремено пишу сценарио, режирају, глуме и продуцирају, али да у том процесу резултати понекад могу бити „трагикомични“.

Драган Бјелогрлић

Драган Бјелогрлић је нагласио да је „сценарио и настанак сценарија у нашој кинематографији потцењен најчешће из финансијских разлога“ и додао да он покушава у својим пројектима да учествује од самог почетка и да ради са писцима, истичући да је направио „експеримент“ када је за писање сценарија за серију „Сенке над Балканом“ позвао два романописца и једног сценаристу, желећи да „вредност коју носи литература повеже са филмом као визуелном уметношћу, иако сценаристичка правила одударају од књижевних“. Он је рекао да често може да се чује како је најболнија тачка домаће кинематографије одсуство добрих сценариста, али да он сматра да то није истина, већ да „ми нисмо довољно неговали наше сценаристе“.