У среду 24. октобра, сајамска публика и књижевна јавност имали су прилику да присуствују разговору са прослављеним португалским писцем Валтером Угом Маијем у оквиру програма „Пишем, дакле постојим“. Разговор је водила Сања Милић, а преводилац је био Јован Татић.

Португалски писац се на самом почетку разговора присетио свог сусрета са Жозеом Сарамагом, кога је упознао када му је додељивао истоимену награду, и додао да је он био један веома дарежљив и добронамеран човек, каквих би требало да буде много више у данашње време.

Разговор се водио о његовој књизи која је преведена на српски језик „Машина за прављење Шпанаца“, а Сања Милић га је питала, између осталог, и зашто се књига тако зове, како је успео да тако добро продре у психу осамдесетогодишњака с обзиром да је књигу написао неко ко је много млађи.

Јован Татић, Валтер Уго Маи, Сања Милић

Валтер је публици на врло деликатан начин прокоментарисао неке од делова из књиге. Истакао је да је инспирацију за ликове тражио у реалном свету упознајући људе који су стварни актери на сцени коју познајемо под именом „реалност“. Једно од места где је ту инспирацију пронашао био је старачки дом и смрт његовог оца. Са очевим одласком писац је схватио да нема више узор у животу, па је написао ову књигу како би га на неки начин оживео. Кроз књигу је исказао и велику дозу разумевања за поступке својих ликова и увек је покушавао да се окружи људима који своје грешке прихватају, јер сматра да се свако мора суочити са својим чудовиштима.

На питање да ли је читао неког од српских писаца, Валтер Уго Маи је одговорио да је читао дела Иве Андрића која су му се много свидела.