Посетиоци Сајма књига имали су прилику да у среду 24. октобра присуствују разговору са писцем Гораном Петровићем, у оквиру програма „Пишем, дакле постојим“. Поред писца, у разговору су учествовали и Јана Алексић и модератор Марко Крстић.

Марко Крстић, Горан Петровић, Јана Алексић

Горан Петровић, који спада међу наше најпревођеније ауторе, на самом почетку је говорио о књижевности која постоји хиљадама година те никада не може да изумре, јер је њена тематика увек иста- говори о љубави, мржњи, рату, издаји… Слично је и са језиком, и ту се увек нешто ново јавља, а сам чин писања почиње онда када језик почне да ради, односно када дође нека нова мисао, а не када се попуни једна страна књиге. На питање да ли писац преводима добија или губи, одговорио је да је сам чин писања и читања важан и чини књижевност. Петровић је у причи о својим путовањима широм света посебно истакао догађај са једном Мексиканком, која није извршила самоубиство захваљујући утицају његове књиге, што му је дало охрабрење да настави да пише. Истакао је да му је време јако драгоцено, да је оно једна врста одговорности и да нико не би желео да му се то одузме, а он лично доживљава књижевност као успорени снимак, јер све што је успорено више је уочљиво. Своје излагање је закључио реченицом „Књижевност може победити стварност и јача је од ње“.