У четвртак 25. октобра, сајамској публици су се у програму „Пишем, дакле постојим“ представили књижевници Миро Вуксановић и Владимир Кецмановић, а разговор је модерирала Сања Милић.

Миро Вуксановић

Миро Вуксановић, академик и писац, ове године је на Сајму књига представио два романа, „Точило“ и „Далеко било“. Његово дело „Иво Андрић – Вечити календар матерњег језика“ добило је специјалну награду жирија 63. Међународног београдског сајма. За себе каже да је писац фрагмената који сажима форме и од њих прави целину. Као неко ко пише романе о речима, Вуксановић сматра да свака реч, као и људи, има свој родослов. Кроз своје дело „Силазак у речи“ објашњава да кроз улажење у суштину речи откривамо њихов смисао. Сматра да никада није објављивано толико књига као што се објављује данас, али да недостаје књижевна критика која ће упутити читаоца. Међутим, велики писци су читани и биће читани и наглашава да и даље види велику потражњу за књигама.

Владимир Кецмановић

Владимир Кецмановић, писац, сценариста и колумниста, добитник овогодишње Андрићеве награде, аутор је романа „Садржај шупљине“, „Последња шанса“, „Феликс“ , „Каинов ожиљак“ (са Дејаном Стојиљковићем), „Топ је био врео“, „Осама“, „Сибир“, као и збирки приповедака „Зидови који се руше“ и „Као у соби са огледалима“. За себе каже да је знао да ће књижевност постати његова професија. Своје схватање поетике објаснио је реченицом „мање је више“. Романе пише у трећем, а чешће у првом лицу, а језик који његови јунаци користе зависи од говора главног јунака. Сматра да од сваке врсте језичког израза може да се направи уметност. Наводи да у данашње време, после постмодернизма, долази до комбиновања различитих поетика и да заправо нисмо дошли до нове епохе. И поред централизације медијске сцене, сматра да књига и даље доста добро пролази код читалаца.