Посетиоци овогодишњег Сајма књига имали су прилику да у уторак 23. октобра присуствују трибини „Злата Коцић – портрет песникиње“, која је одржана у сали „Васко Попа“.  Модератор разговора Тамара Костић је навела да када се год нађемо над књигом или поезијом Злате Коцић, морамо отворити сва чула, срце и душу, и дубоко уронити у тло и у воду, како бисмо стигли до склада и како бисмо пробали да схватимо дубину Златиних стихова. Злата се присутнима обратила стиховима песме „Двојница трогласје“ из књиге „Хармон“. Јасмина Ахметагић, књижевна критичарка и теоретичарка, истакла је како никада до сада није наишла на овакав облик поезије, јер је свака Златина реч, сваки стих заправо савршени баланс „тешког“ и „лаког“, па је у исто време лако и тешко говорити о песникињи и њеној уметности, а без обзира на претходна знања, нека значења стихова нису лако докучива. Кроз сваку Златину песму провлаче се мотиви који су савршен спој фолклорног и модерног, овоземаљског и свевишњег, закључила је Ахметагићева.

Јасминине речи песникиња је потврдила својим стиховима:

Не мора да се постројава хор,
Сваку стопу засуо је сунчев зар,
Свака травка и тварка да пусти свој глас,
Са свога места, засвагда или бар једном у ходу,
Када дозри час, у лету угарак када изнедри жар,
У сусрету при ком’  ускликне нем, терирем,
Терирерирем.

Не мора да се постројава хор.