АКАДЕМСКА КЊИГА – „Русија-Запад. Хиљаду година рата“

Пред пуном салом „Иво Андрић“, на 62. Међународном београдском сајму књига, представљена је књига „Русија – Запад. Хиљаду година рада“, у издању Академске књиге, о којој су говорили новинар Слободан Рељић, преводилац Кристина Бојановић и аутор књигр, новинар Ги Метан.

Присутнима се прво обратио Слободан Рељић, истичући да му је велика част што учествује у представљању једне важне студије као што је књига „Русија – Запад. Хиљаду година рата“. „Ја као читалац могу да кажем да је ова књига изузетно актуелна, јер још од Хладног рата није било погоднијег тренутка да се разматра однос Русије и Запда“, рекао је Рељић и додао да је ово дело једног „храброг писца“. Он је нагласио да живимо у времену када све државе себе представљају као демократске, иако „демократија постаје све више тоталитарнија, а слободан говор и намера да се досегне истина, у таквим друштвима, представља храброст“, истучући да је Ги Метан је у својој књизи дијагностификовао фобију коју Запад осећа према Русији, такозвану „русофобију“. „Ова књига има једну историјску дубину, еластичну, научну методологију, изузетан стил приповедања и важно је да наша јавност буде обогаћена оваквом студијом“, закључио је Рељић.

Кристина Бојановић, преводилац књиге „Русија – Запад. Хиљаду година рата“, рекла је да је превођење ове књиге за њу био један озбиљан задатак и једно историјско путовање дуго хиљаду година. „Тема књиге је један филозофски проблем, однос између истог и другог, отклон од друог, страх од њега. Истог нема ако нема другог, ако нема релације, а нажалост и фобична релација је релација, иако асиметрична. То су Запад и Русија“, рекла је Бојановић и нагласила да ова књига није антизападна књига и да не пориче вредности које се промовишу од Француске револуције до данас, нити је ова књига зборник хвалоспева руској политици, нити говори о нужности да се бирају стране. Она сматра да Ги Метан поставља своју књигу као сцену на којој владају критика, политика и етика, и да, како би успоставио обухватније и преспективније разумевање света у којем се обрео, кроз детаљну анализу Енглеске, Француске, Немачке и Америчке русофобије, отвара простор за ревидирање историје Европе и Русије, како би се поново изградио уравнотежени однос две културе, две политике и две стране хришћанства. Осврћући се на етички сегмент књиге, Бојановић истиче да „Метан поштује принципе личне и професионалне етике, али ниједног теренутка не преузима на себе улогу судије, већ остаје у пољу преиспитивања“.

Ги Метан је нагласио да је „задатак новинара да покаже и да открије истину иза свих ствари које се догађају“ и додао да је „бомбардовање Србије 1999. године, без обзира на политичке мотиве, извршено без одлуке Савета безбедности Уједињених нација“ и да је то чин на чију неправедност је он покушао да укаже. Он је истакао како „покушава да разуме зашто су стереотипи о Русији укорењени у свести западног света, захваљујући којима долази до осуда према њој“, а потом се осврнуо на историјске елементе који су били мотив за писање ове књиге, рекавши да је одговоре тражио у периоду великог раскола између православља и католичанства, које се догодило у 11. веку, када је почело непријатељство источне и западне Европе, које траје и дан –данас. „У књизи се осврћем на узроке русофобије у Француској, Немачкој, Енглеској и Америци“ рекао је Метан и додао да се русофобија Западне Европе огледа и у тренутним дешавањима и дао пример рата у Сирији, закључивши да „начин на који западни медији извештавају о том рату, Русију карактерише као главног непријатеља, што савршено илуструје феномен русофобије“.

2017-10-28T16:48:10+00:0028.10.2017.|