Град гост 62. Међународног београдског сајма књига је Нови Сад. На самом почетку целодневног програма, у петак 27. октобра, на „Платоу Лазе Костића“, о вишедеценијском раду и издаваштву Матице српске, говорили су др Драган Станић, председник Матице српске и академик Миро Вуксановић, директор Издавачког центра Матице српске.

Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је у Пешти 1826. године, а 1864. године је пресељена у Нови Сад. За последња два века, Матица српска, увелико је прерасла оквире у којима је настала и данас обухвата издавачку кућу, библиотеку и галерију.

Драган Станић, председник Матице српске, истакао је да му је велико задовољство што има прилику да представи издавачку делатност ове институције. „Летопис Матице српске је светски феномен, и према њему се тако треба и одности, не само због његовог  иконтинутитета и већ и због релација са другим културама“, рекао је на почетку свог обраћања Драган Станић и додао да поред овог часописа, Матица српска објављује још девет научних часописа који периодично излазе и још три која излазе повремено. Он је поменуо и да је ове године објављена споменица академику Чедомиру Попову, коју су креирали наши водећи историографи, а која говори о свему оном што је Чедомир Попов значио у култури Матице српске. „Матица српска, заједно са својим партнерским  институцијама као што су  Завод за уџбенике и Вукова задужбина, негује библиотеке „Студије о Србима“, у којима се показују сазнајни резултати славистике у другим националним срединама“, истакао је Станић и додао да је Матица српска последњих година интензивирала рад на пољу компаратистике и издвојио  зборник радова „Жанровско укрштање српске и англофоне књижевности“, аутора проф.др Владиславе Гордић Петковић и  проф.др Зорана Пауновића. Он је са посебним задовољством констатовао и опстанак „Змајеве награде“ и истакао рад Матице српске на пољу архивских истраживања из ког су проистекле књиге попут „Лаза Костић, преписке“ и „Прилози и аутобиографије Васе Стајића“. Он је додао да Матица српска од 1957. године објављује и дела младих писаца и потом нагласио да библиотека и галерија Матице српске саслужују посебну похвалу. „Библиотека Матице српске је пре две и по године покренула циклус трибина под називом „Савремени човек и савремени свет“, а Галерија Матице српске, која постоји већ 170 година, ове године је свој конзерваторски и рестаураторски рад представила иконостасом српске будимске цркве“, рекао је Станић.

Миро Вуксановић је говорио  о раду Издавачког центра Матице српске, чији је директор. „Прве књиге српских писаца, објавила је Матица српска 1827. године и то су биле књиге Јована Стерије Поповића и Милована Видаковића“, подсетио је Вуксановић и додао да су књиге тих писаца објављене у едицији Матице српске. Он је истакао и значајну едицију „Десет векова српске књижевности“, коју чине дела српске књижевности кроз десет векова и додао да то представља „подухват од нациналног значаја, који је настао како би  се назначио српски књижевни корпус у том периоду“.