Разговор са немачким славистима одржан је у уторак 24. октобра у сали „Иво Андрић“ Београдског сајма.

Учесници су били гости овогодишњег Сајма књига, врсни немачки славити, који на немачким универзитетима у оквиру јужнословенских студија предају српску књижевност, Роберт Ходел,  Габријела Шуберт и Ангела Рихтер, уз истакнуте српске стручњаке у области науке о књижевности, Слободанку Пековић, Јована Делића, Душана Иванића и Весну Матовић, која је и модерирала разговор. Професори Ходел, Шуберт и Рихтер повезују културну и књижевну сцене Србије и Немачке на универзитетима у Хамбургу. Јени и Халеу, предајући српски језик, проучавајући, тумачећи, преводећи и радећи своје докторске дисертације о нашим писцима. Ове вишеструке улоге  чине их истинским културним посредницима, својеврсним амбасадорима наше књижевности и културе на немачком језичком простору, или како је истакао професор Јован Делић: „То су људи великог знања и добрих намера“.

На самом почетку разговора наглашено је да су последице политичких констелација светских сила, довеле до тога да у последње две деценије опада интересовање за славистику у европским земљама. Општа је тенденција у Западној Европи да славистика  и њој сличне филологије остају у сенци других „профитабилнијих“ језика.

Душан Иванић је изразио велику захвалност гостима за њихов рад и труд који подразумева широк обим интересовања за славистику, истакавши да се захваљујући њима и данас раде докторске дисертације о нашим великим писцима. Габријела Шуберт, професор на Катедри за јужну славистику и Студије југоисточне Европе на Универзитету „Фридрих Шилер“ у Јени,  објаснила је потешкоће у приближавању српских књижевних дела немачким студентима, које су настале још у време рата, када је перцепција српско-немачких односа била веома негативна, па се и данас ради на подстицајима и мотивима за поправљање ових односа. Професор јужнословенских студија на Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу, Ангела Рихтер, навела је да одсеци јужне славистике у Немачкој немају национални, већ компаративни приступ југоисточној Европи, без обзира на то ради ли се о култури, књижевности, језику, политици, обичајима.

Врсни познавалац српске литературе и поезије Роберт Ходел, професор на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу, чији истраживачки рад на славистици показује један конзистентан и дуготрајан рад на српској поезији и прози, је рекао: „Националну и културну компоненту носи одређени језик, он је индивидуалан, носи јединствене карактеристике и он не представља само језик, него и начин живљења.“ Идеолошки дискурс намеће тенденцију да велики српски писци буду слабо заступљени на немачком говорном подручју, јер овако мале земље су интересантне док је у њима неки рат, а не кроз културолошки идентитет и књижевна дела. „Иако је промоција српске књижевности у Немачкој пут којим се ређе иде, на нама је да одржавамо односе између ове две земље. Немачка се суочава са истим проблемима као и Србија, а то су навала популарне литературе, медији и програми који одступају од културолошког уздизања“, закључио је Ходел.