У оквиру програма “Издавачке тачке“, трећег сајамског дана у пуној сали „Иво Андрић“ представљене су едиције „Повеље“ Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева: “Поезија, данас“, “Поезија настаје“ и “Посед поетике“. Осим уредника Дејана Алексића, Живорада Недељковића и Ане Гвозденовић, говорили су и аутори објављених књига, Гојко Божовић, Горан Гоцић, Дејан Илић, Саша Јеленковић, Војислав Карановић, Бојана Стојановић Пантовић, Саша Радојчић и Драган Хамовић.

У традицији овог издавача су њени сарадници, најугледнији песници и приповедачи, књижевни, ликовни и позоришни критичари, преводиоци, социолози, филозофи. Један од уредника,. аутор књиге из едиције „Посед поетике“ – „Преко века: из српске поезије XX и XXI столећа“, Драган Хамовић, као предмет својих читања, одабрао је оне српске песнике који су се уместо за поетички или идеолошки радикализам радије опредељивали за успостављање дијалошког односа са књижевним претходницима, не остајући имуни ни на подстицаје који су долазили из њиховог непосредног животног окружења. Он је додао да се ова књига, збир огледа сегментованих у више делова, наслања на некој основној платформи, на самом ужитку праве поезије.

Аутори „Повеље“ Саша Јеленковић, Гојко Божовић, Дејан Илић, Војислав Карановић, Бојана Стојановић Пантовић и Горан Гоцић су присутнима казивали своје песме, а уредник библиотеке Живорад Недељковић је кратким записима представио дела поменутих аутора. Он је нагласио да до сада ниједном пројекту нису посветили оволико времена и стога су ове књиге својеврсне поеме, због нарави текстова који су њима. Горан Гоцић је објаснио да је његов рукопис на објављивање чекао две деценије, и осврнуо се на прошла времена када је глумица Соња Савић читала његове текстове на специфичном јужњачком акценту, што је испадало веома комично. Гојко Божовић, који у „Повељи“ објављује трећи пут, истакао је да се његов специфични лирски образац заснива на потреби да се избегне статичност, већ се све помера у простор индивидуалног искуства, да би се онда појавиле песме ефектније и снажније.

Уредници „Повеље“ су додали да је књига песама Бојане Стојановић Пантовић, њена најбоља до сад и да она поседује својеврсни стваралачки индивидуалитет. Војислав Карановић се захвалио „Повељи“ за издавачки напор и истакао колико је лепо бити део овог подухвата, и истакао да се „Повеља“ мора чувати, јер се према писцима односи са великим поштовањем и уноси достојанство у њихово постојање, а то је права вера у вредности.