Лирска анима: Нове српске песникиње

На Београдском сајму књига у суботу 29. октобра, у сали „Иво Андрић“, Јана Алексић, је отворила трибину „Лирска анима: Нове српске песникиње“, богатим биографијама песникиња: Соње Веселиновић, списатељице, историчарке књижевности, критичарке и преводиоца, Соње Шљивић, критичарке књижевности, списатељице драмских текстова, Надије Реброње, књижевне критичарке, преводиоца, есејисткиње, Гордане Смуђа, драматурга, писца, преводиоца са енглеског, руског и италијанског језика, и Сузане Ђорђевић Пејовић, приповедача и фолклористкиње.

Пред пуном салом „Иво Андрић“, песникиње су изнеле свој став о томе како можемо променити језик у поезији. Учеснице су нагласиле тренутак самог настајања песме, када до инспирације долази емотивним набојем, а пре свега се мора декодирати језик да би се дошло до дела. Надија Реброња на то додаје како је за њу стварање, игра текста и језика, јер је писање подсвесни процес.

Јана Алексић је изнела запажање да се већина учесница бави и књижевном критиком поред поезије, и поставила питање како проналазе склад између ова два позива. Соња Веселиновић и Надија Реброња су на то рекле да су обе запоставиле критику и да се тренутно баве научним радом, док је Соња Шљивић истакла како је та форма нужност, али и да се са њом може комуницирати на уметнички начин. Гордана Смуђа је рекла да поезија утиче на филм, па је у филму „Београдска соната“ који је сама режирала, унела многобројне лирске детаље.

О питању другог и другости у својој поезији, песникиње су истакле како се не могу бавити књижевношћу ако се не баве другошћу, како и другим културама. Другост је нешто што покушавају да освоје и усвоје. Однос према другости је емпатија, како у културном, тако и у идеолошком смислу. Списатељице су се сложиле да морамо прихватити различитост и другост као део стваралачке личности.

Као главни водич кроз поезију навеле су сентиментализацију, међутим, наглашавају да би приче требале да се промене, да буду разноврсније, јер само на тај начин ће нови лиризам добити на значају.

Песникиње су закључиле ову трибину тако што су главни акценат ставиле на стил писања, објашњавајући да свако има свој начин и да свако на различит начин доживљава експресију другог.

 

  • Sajam knjiga 2016.

61. Међународни београдски сајам књига – завршни текст

61. Mеђународни београдски сајам књига одржао се од 23. до 30. октобра у три највеће хале […]

  • Otvorena knjiga

Примопредајом Отворене књиге завршен 61. Међународни београдски сајам књига

61. Међународни београдски сајам књига, званично је завршен свечаном примопредајом Отворене књиге, када је амбасадор Ирана […]

  • Sajam 2016. baner

Лирска анима: Нове српске песникиње

На Београдском сајму књига у суботу 29. октобра, у сали „Иво Андрић“, Јана Алексић, је отворила […]

  • srpski roman na filmu

Српски роман у домаћем филму

У петак 28. октобра, на Међународном београдском сајму књига у сали „Иво Андрић“, на тему српског […]

  • Zahar Prilepin

Захар Прилепин

Захар Прилепин је рођен 1975. године. Завршио је Филолошки факултет Нижегородског државног универзитета „Н. И. Лобачевски“ […]

  • Erlend Lu

Ерленд Лу

Ерленд Лу је рођен 1969. године у Норвешкој. Правио је кратке филмове и музичке спотове, радио […]

  • Aleksandar Mekol Smit

Александар Мекол Смит

Александар Мекол Смит рођен је у Родезији (данашњи Зимбабве), а школовао се у Шкотској. Важи за […]

  • Marjetka Meta Krese

Марјетка Мета Кресе

Марјетка Мета Кресе je магистар културне антропологије. Поред тога студирала је фотографију у Лондону . Као […]

2017-05-19T12:36:45+00:00 31.10.2016.|