Лирска анима: Нове српске песникиње

На Београдском сајму књига у суботу 29. октобра, у сали „Иво Андрић“, Јана Алексић, је отворила трибину „Лирска анима: Нове српске песникиње“, богатим биографијама песникиња: Соње Веселиновић, списатељице, историчарке књижевности, критичарке и преводиоца, Соње Шљивић, критичарке књижевности, списатељице драмских текстова, Надије Реброње, књижевне критичарке, преводиоца, есејисткиње, Гордане Смуђа, драматурга, писца, преводиоца са енглеског, руског и италијанског језика, и Сузане Ђорђевић Пејовић, приповедача и фолклористкиње.

Пред пуном салом „Иво Андрић“, песникиње су изнеле свој став о томе како можемо променити језик у поезији. Учеснице су нагласиле тренутак самог настајања песме, када до инспирације долази емотивним набојем, а пре свега се мора декодирати језик да би се дошло до дела. Надија Реброња на то додаје како је за њу стварање, игра текста и језика, јер је писање подсвесни процес.

Јана Алексић је изнела запажање да се већина учесница бави и књижевном критиком поред поезије, и поставила питање како проналазе склад између ова два позива. Соња Веселиновић и Надија Реброња су на то рекле да су обе запоставиле критику и да се тренутно баве научним радом, док је Соња Шљивић истакла како је та форма нужност, али и да се са њом може комуницирати на уметнички начин. Гордана Смуђа је рекла да поезија утиче на филм, па је у филму „Београдска соната“ који је сама режирала, унела многобројне лирске детаље.

О питању другог и другости у својој поезији, песникиње су истакле како се не могу бавити књижевношћу ако се не баве другошћу, како и другим културама. Другост је нешто што покушавају да освоје и усвоје. Однос према другости је емпатија, како у културном, тако и у идеолошком смислу. Списатељице су се сложиле да морамо прихватити различитост и другост као део стваралачке личности.

Као главни водич кроз поезију навеле су сентиментализацију, међутим, наглашавају да би приче требале да се промене, да буду разноврсније, јер само на тај начин ће нови лиризам добити на значају.

Песникиње су закључиле ову трибину тако што су главни акценат ставиле на стил писања, објашњавајући да свако има свој начин и да свако на различит начин доживљава експресију другог.

 

  • 62. Међународни београдски сајам књига у бројкама

62. Међународни београдски сајам књига у бројкама

  • Трајање: 22.октобар – 29. октобар
  • 519 директних излагача (излагачи и  суизлагачи )
  • 403 домаћих директних
  • Примопредајом Отворене књиге завршен 62. Међународни београдски сајам књига

Примопредајом Отворене књиге завршен 62. Међународни београдски сајам књига

Међународни београдски сајам књига званично је завршен свечаном примопредајом Отворене књиге, када је Александар Јунг, заменик

  • Додељене новинарске награде на Сајму књига

Додељене новинарске награде на Сајму књига

Добитници традиционалних новинарских награда Сајма књига, проглашени су последњег сајамског дана у недељу, 29. октобра. Признања

  • Промоција књиге „Борислав Станковић – Господин кошарка“

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК – Промоција књиге „Борислав Станковић – Господин кошарка“

У препуној сали „Иво Андић“ на Београдском сајму књига“ у суботу 28. октобра, о књизи „Борислав

  • Zahar Prilepin

Захар Прилепин

Захар Прилепин је рођен 1975. године. Завршио је Филолошки факултет Нижегородског државног универзитета „Н. И. Лобачевски“

  • Erlend Lu

Ерленд Лу

Ерленд Лу је рођен 1969. године у Норвешкој. Правио је кратке филмове и музичке спотове, радио

  • Aleksandar Mekol Smit

Александар Мекол Смит

Александар Мекол Смит рођен је у Родезији (данашњи Зимбабве), а школовао се у Шкотској. Важи за

  • Marjetka Meta Krese

Марјетка Мета Кресе

Марјетка Мета Кресе je магистар културне антропологије. Поред тога студирала је фотографију у Лондону . Као

2017-05-19T12:36:45+00:00 31.10.2016.|