О књизи, поезији, иксуству читања, али и писања, разговарали су у четвртак, петог сајамског дана у оквиру програма „Шта је књига мени“, пуковник др Миливоје Пајовић, начелник Центра за мировне операције Војске РС и др Маја Радонић.

Припадник Генералштаба, пуковник Миливоје Пајовић, открио је присутнима да је прва књига која је оставила снажан утисак на њега, када је био мали и лежао веома болестан у болници, била “Откуп црвеног поглавице” О’ Хенрија, јер му је ту књигу оставио отац на кревету, а то је, игром судбине , био и њихов последњи сусрет. Када је изашао из болнице, његов отац више није био међу живима, а књигу је касније читав живот чувао као посебну драгоценост.

Поезију је заволео у младости и уз велику посвећеност је приступио писаној речи, поезији посебно. Поред образовања, на њега је снажан утицај извршило друштво и окружење у којем је одрастао, а посвећеност књижевности делио је са Драганом Хамовићем и Гораном Петровићем, данас познатим и признатим писцима.

На питање о вези између војничког позива и књижевности, Миливоје Пајовић је подсетио да су један читав период руске и српске књижевности стварали људи у униформи: “Не постоји војник који није у души помало лирик”, нагласио је он. Основна идеја војске, по њему, јесте одбрана културног и националног идентитета, па тек онда територије. Војнички систем подразумева стално присуство књиге, стручне у првом реду, али и књижевноуметничке. Пајовић је додао и да су библитеке Србије добиле на поклон значајан број књига врхунске књижевности из богатих библиотека гарнизона, када је дошло до смањења војске.

“Самодисциплина је кључ стварања“ рекао је пуковник Пајовић, који је више од 20 година члан Удружења књижевника Србије. Објавио је неколико књига поезије и у свим књигама које је написао, неизбрисив је траг наше бурне прошлости, па оне у себи носе и нешто епско. За две деценије колико се бави писањем, схватио је да није битан број наслова, него квалитет издатог дела. “Дело треба пре објављивања да се разматра, па касније, када сазри, да се одмери и објави. Kњижевност не треба стварати у журби,“ открио је присутнима.

Он се недавно вратио из Централноафричке Републике и поред војничког анагажовања, донео је запис из самог срца Африке. Реч је о једном антрополошком огледу, есеју са елементима путописа, који се зове “Афричке свеске“, и представља слику другог континетна кроз призму обичног човека, афричког војника и колеге.

Пуковник Пајовић је докторирао из области опште методологије на Факултету политичких наука, а уз десетогодишњи песнички рад, објавио је и два издања из историографије: „Два века војске у Браничеву” са Јасмином Николић и монографију „Владари српских земаља“. Узори и најближи песнички преци су му Иван В. Лалић, Стеван Раичковић, Брана Петровић, Борислав Радовић јер доносе један модеран приступ поезији,наслоњен на традицију, као и велики ирски песник В.Б. Јејтс.

 

  • Sajam knjiga 2016.

61. Међународни београдски сајам књига – завршни текст

61. Mеђународни београдски сајам књига одржао се од 23. до 30. октобра у три највеће хале Београдског сајма.

Учешће је узело 480 директних излагача (излагачи и суизлагачи), и то 412 домаћих директних излагача и 68 иностраних директних излагача.

На више од 30.000 м2 изложбеног простора представило се 1002 учесника, што значи излагача, суизлагача и заступљених фирми. […]

  • Otvorena knjiga

Примопредајом Отворене књиге завршен 61. Међународни београдски сајам књига

61. Међународни београдски сајам књига, званично је завршен свечаном примопредајом Отворене књиге, када је амбасадор Ирана […]

  • Sajam 2016. baner

Лирска анима: Нове српске песникиње

На Београдском сајму књига у суботу 29. октобра, у сали „Иво Андрић“, Јана Алексић, је отворила […]

  • srpski roman na filmu

Српски роман у домаћем филму

У петак 28. октобра, на Међународном београдском сајму књига у сали „Иво Андрић“, на тему српског романа у домаћем филму говорили су филмски критичар , сценариста и редитељ Саша Радојевић, филмски критичар и сценариста Весна Перић и драматург и филмски критичар Иван Васиљевић, а разговор је модерирао Срђан Вучинић. […]

  • Zahar Prilepin

Захар Прилепин

Захар Прилепин је рођен 1975. године. Завршио је Филолошки факултет Нижегородског државног универзитета „Н. И. Лобачевски“ […]

  • Erlend Lu

Ерленд Лу

Ерленд Лу је рођен 1969. године у Норвешкој. Правио је кратке филмове и музичке спотове, радио […]

  • Aleksandar Mekol Smit

Александар Мекол Смит

Александар Мекол Смит рођен је у Родезији (данашњи Зимбабве), а школовао се у Шкотској. Важи за […]

  • Marjetka Meta Krese

Марјетка Мета Кресе

Марјетка Мета Кресе je магистар културне антропологије. Поред тога студирала је фотографију у Лондону . Као […]