Негујмо српски језик: Промоција књиге Језикофил

У оквиру акције „Негујмо српски језик“, у четвртак 27. октобра на Међународном београдском сајму књига представљено је издање куће Клет Језикофил , које је са истоимене веб-странице преточено на хартију. Аутори овог дела др Слободан Новокмет, др Светлана Слијепчевић и др Марина Николић, говорили су данас о овој публикацији, уз рецензента проф. др Вељка Брборића и уредника Александра Рајковића.

Александар Рајковић и Вељко Брборић су говорили о важности овог издања, указујући на мањак писмености у Србији, а ово издање ће допринети решавању недоумица, како оних којима је то потребно у свакодневном говору, тако и оних који раде у медијима. Брборић је рекао да је књига намењена свима који се интересују за добар језик и добру језичку културу. Он је додао да је 119 страна колико ова књига садржи, писано не само научно-популарним, већ и изазивачким језиком. „Сигуран сам да ће ова књига пронаћи место код читоца“, закључио је он.

Подсетивши присутне да је Језикофил настао у оквиру акције „Негујмо српски језик“, Слободан Новокмет каже да нико није помишљао да ће се идеја о једном квалитетном сајту посвећеном српској граматици, преточити у штампано издање. Новокмет и Слијепчевић су 2013. године уочили потребу за стварањем сајта какав је Језикофил, јер су схватили да се људи све више интересују за српску граматику на једном џиновском интерактивном простору какав је интернет, али да су тадашње опције друштвених мрежа за овакве дискусије биле оскудне, с обзиром да су их водили људи без адекватног образовања. Када је сајт покренут, убрзо су задобили велику популарност и 30 хиљада чланова, и схватили су им да им је потребна помоћ. Тада им се придружила Марина Николић, без које, како он каже, сада не могу да замисле рад на овом пројекту. Слободан Новкомет је завршио излагање текстом „Сапиосексуалац“ који, како је рекао, најбоље описује природу овог издања.

Светлана Слијепчевић је истакла да је ово издање настало уз помно анализирање, тумачење, али и ослушкивање потражње за књигом и сајтом какав је Језикофил. Она је желела да кроз текст из ове књиге „Госпођа Норма је и мати и матер“ представи присутнима шта их очекује у овом узбуљивом издању.

Марина Николић је искористила прилику да се захвали свим присутнима на подршци, али и свима који су им пружили подршку приликом стварања овог дела. Она је додала да што се самих циљева овог тројца тиче, постоји ужи и шири циљ: ужи би био подизање језичке културе појединца, али и шире публике и приближавање неких језичких правила која им можда нису јасна у публикацијама које се тиме већ баве, кроз кратке, јасне и можда шаљиве текстове; шири циљ би био подизање свести о томе да се култура замењује субкултуром и на крају некултуром, и самим тим се нарушавају морална начела. Она је истакла да се морамо супротставити упрошћавању богатог српског језика мислима попут „говори како желиш“, и указала да језик нема само пуку комуникацијску улогу, већ је он први и прави показатељ културе. Позвала је све лингвисте да не приступају пасивно, већ арбитрарно свим новинама које се дешавају у српском језику.

 

  • Sajam knjiga 2016.

61. Међународни београдски сајам књига – завршни текст

61. Mеђународни београдски сајам књига одржао се од 23. до 30. октобра у три највеће хале […]

  • Otvorena knjiga

Примопредајом Отворене књиге завршен 61. Међународни београдски сајам књига

61. Међународни београдски сајам књига, званично је завршен свечаном примопредајом Отворене књиге, када је амбасадор Ирана […]

  • Sajam 2016. baner

Лирска анима: Нове српске песникиње

На Београдском сајму књига у суботу 29. октобра, у сали „Иво Андрић“, Јана Алексић, је отворила […]

  • srpski roman na filmu

Српски роман у домаћем филму

У петак 28. октобра, на Међународном београдском сајму књига у сали „Иво Андрић“, на тему српског […]

  • Zahar Prilepin

Захар Прилепин

Захар Прилепин је рођен 1975. године. Завршио је Филолошки факултет Нижегородског државног универзитета „Н. И. Лобачевски“ […]

  • Erlend Lu

Ерленд Лу

Ерленд Лу је рођен 1969. године у Норвешкој. Правио је кратке филмове и музичке спотове, радио […]

  • Aleksandar Mekol Smit

Александар Мекол Смит

Александар Мекол Смит рођен је у Родезији (данашњи Зимбабве), а школовао се у Шкотској. Важи за […]

  • Marjetka Meta Krese

Марјетка Мета Кресе

Марјетка Мета Кресе je магистар културне антропологије. Поред тога студирала је фотографију у Лондону . Као […]

2017-05-19T12:36:46+00:00 28.10.2016.|